Malo i ja o Facebook-u Bebika, 4. May 2009. Sve u životu ima svoje dobre i loše strane. Ako dobre strane mogu da kompenzuju one loše, to je optimalno rešenje 🙂 u suprotnom, sve treba preraditi. Poziv za FB sam dobila pre više od dve godine, od kume koja je tada živela u Nemačkoj. Kako je sve bilo na nemačkom nisam se ni potrudila da proniknem o čemu se tu radi. Više se i ne sećam kada i zbog čega sam postala deo te “socijalne mreže”. U prvih nekoliko meseci sam se “pojavljivala” jednom u nekoliko nedelja, a onda kako se širio broj mojih prijatelja sve redovnije. Pratim po različim medijima uglavnom ružne priče o FB-u i njegovom uticaju na omladinu i društveni život uopšte. Slažem se, ima tu mnogo lošeg ali … Da opet krenem od Kulina Bana … često se može čuti/pročitati kako prekomerna upotreba računara od dece stvara gojazne, asocijalne osobe i kako sam “ja kad sam bio (bila) tvojih godina po ceo dan bila napolju i igrala se ovoga i onoga sa društvom. Svi smo se lepo družili a ti samo sediš za računarom i tako komuniciraš sa ostalima koji su isti kao ti”. Sve to stoji, ali ja kao neko ko mnogo voli nove tehnologije ne mogu da kažem da bih (da sam imala izbor) u doba kada sam bila tinejdžer, odabrala livadu spram računara i interneta. Tj. znam da sam birala računar 😀 samo tada nije bilo interneta kod nas. Elem, taj čuveni Facebook, koji kao zamađijane drži klince (a i starije) ispred monitora ima dobrih strana. Naročito ako prijatelje ograničimo na one koje stvarno poznajemo. Znam da je klincima mnogo interesantnije da prihvataju prijateljstva onih koje ne poznaju ali ako se roditelji samo malo unesu u život svoje dece, razgovorom i dovoljno dobrim razlozima mogu da utiču i na to. Uostalom, FB ubrzava život. Sve se dogovori preko neta a onda je uživo sve mnogo jednostavnije. Doduše istovremeno oduzima onu čaroliju prilaženja onoj koja ti se sviđa (ili iščekivanja da onaj kome je poruka poslata preko najbolje drugarice priđe), gutanja knedli pri svakoj sledećoj rečenici uz pomisao “Uh, kakve ja gluposti govorim” i još mnogo toga, ali takav je savremeni svet – brz. Čitava ova priča je u stvari zbog nečega lepog što nosi FB – u skoro stalnom sam kontaktu sa dosta mojih prijatelja koji ne žive u ovoj zemlji ili u mom gradu. A oni koji su i dalje ovde, a i na FB-u su, na ulici (kao i ja njima) mi se javljaju uz mnogo srdačniji osmeh nego ranije. FB može i da zbliži ljude. Sve je pitanje mere. Zabava Svakodnevica
Ista je priča i za IM (Instant Messaging) programe (GTalk, MSN, Yahoo Messenger i drugi). Kompjuterski nepismeni ljudi se tvrdoglavo drže gornje tvrdnje “da to otuđuje ljude, eh livada i tako to”. Činjenica je da se zbog IM-a mnogo češće i kvalitetnije čujem sa bitnim ljudima, sa kojima bih inače razmenio telefonski razgovor ili dva u nekoliko meseci. Ovako, klik ili dva, razmenjena po koja rečenica itekako povećava (a ne smanjuje) bliskost među ljudima. Stvar mere i načina.
Apsolutno se slazem. Ja sam bila veliki protivnik FB, a onda sam se prijavila samo iz razloga da bih kontrolisala svoju sestricinu koja bi i ovako i onako bila tamo. I drago mi je da jesam jer su mi se javili ljudi koje zaista dugo, dugo vremena nisam videla. I slazem se da je sve pitanje mere, uostalom kao i sve u zivotu 🙂
Internet ne otudjuje ljude. Zelite li da provedete zivot sa svima koje znate? Zelite li da pricate sa svima koje niste dugo videli? Sa onim kojim necete, ne druzite se iz odredjenih razloga, ne zato sto ste proveli 10 minuta ili 5 sati na Internetu ili za racunarom. Da li verujete da postoji “drugi ja” ili alter ego? Zivot smo dobili, nastavljamo ga sa nekim ko nam se svideo i s kim zelimo da zivimo. Ali, mogu li svi upoznati pravog tek tako? On moze biti negde, mozda hiljadama kilometara daleko. Cak i da je u blizini, imaju li svi mogucnost da izlaze toliko dok ne upoznaju pravog/pravu ? A komsinica kojoj neko ne sme da pridje a tako je lepa … eto i te mogucnosti. S druge strane, vrednost FB je procenjena na 3.5 – 5 bn US $ … Jos jedan argument u prilog tezi o internetu kao globalnom orudju globalizacije …