Epopeja “nova dokumenta” treći put

Taman sam mislila da sam završila sa maltretiranjem u policiji, sa njihovom birokratijom i nesposobnim službenicima (čast retkim izuzecima)  kad ono, još jedna priča o ovoj temi.

Maloletne osobe mogu da predaju zahtev za izradu pasoša samo uz prisustvo oba roditelja. Pošto je naš muški roditelj bio na putu kada je Jelica predavala zahtev za izdavanje lične karte,  čitavu akciju za pasoš smo odložili do daljnjeg tj. danas kada je imala zakazan termin.

Odlazak br.1: Da bi smo izbegli iznenađenja, Jelica je još pre tri nedelje išla u sup da se raspita šta joj je sve potrebno da pripremi od dokumenata. Odgovor je bio: “Samo lična karta, dođi sa roditeljima kad god hoćeš i to je gotovo za 3 minuta ” (kako i piše na sajtu MUP-a Srbije) HA! Tri minuta.

Odlazak br. 2 – Odemo mi juče sa ličnom kartom i naravno uplatom i uletimo u veeliku gužvu (u stvari u standardnu gužvu, kod njih nema malih gužvi), gde nam kažu da ako već imamo termin dođemo tada, zbog gužve.

Odlazak br. 3 – Pošto smo imali nekih obaveza jutros ranije, odemo u sup oko 8 (termin je bio u 8:30) da bi nam onda rekli da treba da donesemo i izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o državljanstvu (skenirane i zadržane u arhivi, prošli put kada je predala sve to za LK) koje niko pomenuno nije ni u prvom ni u drugom odlasku. Lepo mi je došlo da ih sve oteram tamo gde ne treba ili bar na procenu sposobnosti i intreligencije.Koliko može biti komlikovano izvući iz baze podataka/arhive skenove dokumenata ili sama dokumenta?

Odlazak br. 4 – Opština, uzimanje potrebnih dokumenata (jako brzo, kao i uvek kada ja odem tamo, ne znam za ostale ali meni naši matičari uvek izađu u susret, hvala još jedared) i ponovni odlazak u sup. Sada je to već blizu 9h, ali k’o da te neko pita za termin kada ispred kancelarije čekaju ljudi po ko zna koliko dugo. Na ulazu Jelicu vrate kući da se presvuče jer je “neprikladno odevena”. Ruku na srce, imala je šorc (lepo piše na vratima da je zabranjen ulaz neprikladno odevenim osobama – u šorcevima, majicama bez rukava, papučama i sandalama ali to ne smeta njihovim službenicama da budu u majicama bez rukava, ili sa rukavima skroz rasečenim i dubokim izrezom na leđima)  ali ga je imala i u prvom dolasku kada joj niko ništa nije rekao.

Epilog: čekali smo do pola 10, kada počinje pauza, pa nam je ljubezni gospodin koji radi na pasošima predložio da (pošto Jelica ne treba da se fotografiše ni da ostavlja otisak) ako ikako možemo dođemo sutra da ne bi smo čekali, pošto šefica (jedna od retkih efikasnih ljudi tamo) treba tokom pauze za doručak da koristi taj računar i onda ko zna kada ćemo stići na red posle toga, jer je dvoje ljudi bilo ispred nas na redu pa da dođemo sutra između 14 i 15h kada je najmanja gužva. Pošto je muški roditelj žurio u Bgd, gde nije otišao jutros rano kako je trebao baš zbog ovoga, odlučili smo se da čekamo i odlazak br. 5 kada ćemo, valjda, staviti te famozne potpise na zahtev.

Toliko o tri minuta.