Zavisnost

Posle prepodnevne jurnjave po gradu, sređivanja kuće i proveravanja dečijih radnih planova, stignem juče na posao tačno na vreme 🙂 Prvo, odem po čašu za vodu a odmah zatim sednem za računar i prijavim se na MSN. Nigde nikog od mojih.

Pošto sam trenutno sama u smeni, kad su otišle koleginice iz prve smene, opet ja pogledam MSN, nigde nikog. Korisnika i ima i nema, ali pošto je već dovoljno toplo da mogu polako da se pakuju knjige, spremim sve što mi treba, opet pogledam MSN, opet nigde nikog !!!

Počnem da pakujem knjige, setim se da ne mogu da čujem ako me neko i pozove, ostavim lepo poruku “Pakujem knjige, cimnite me na mob. da dođem do monitora 🙂 ” i opet ništa.

Ceo dan kao šugava, fali mi doza četovanja sa društvom/porodicom i jedva nekako preživeh dan. I to samo što sam imala čime da se zabavljam. Valjda danas bude bolje. Inače ću upasti u ozbiljnu krizu 🙂