Važne stvari Bebika, 1. May 2008.12. April 2016. U svakodnevnom ludilu koje nas okružuje, uglavnom diktirano potrebama ali i, koliko god to bilo neporavdano, pitanjem prestiža, sve češće zaboravljamo šta je u životu važno, u stvari, šta je najvažnije. Najvažnije je ZDRAVLJE. Fizičko, isto koliko i psihičko, jer bez njih ništa nije kako treba. Svi to znamo, svi tako mislimo, ali se ne ponašamo tako. O tome se govori kada se dogodi nešto strašno, kada se neko razboli ili prerano ode iz ovog kolektivnog haosa u kome je čitava planeta, pa i ovaj njen mali deo, Srbija. Tako i ja. Volim da mislim da vodim računa o tome šta jedem, koliko se rekreiram, koliko spavam i koliko eskiviram stres. Ipak, uhvatim sebe da produžim spavanje za desetak minuta jer sam prethodne večeri dugo ostala budna, pa onda idem kolima na posao umesto da prošetam, da ne odem u teretanu zbog nekih sasvim (ne)opravdanih razloga i da ukradem od same sebe neki kolač, parče torte ili čips. A onda me nešto pomeri i razmislim koliko su važne stvari koje me brinu ili loše utiču na mene. Zdravlje je najvažnije. Mislite o tome. Svakoga dana, u trenucima kada se nervirate ili kad god. Pokušajte da smanjite nerviranje, negativnu energiju i sve ono što vam upropaštava život. Mladen Žic, nastavnik gitare u Nižoj muzičkoj školi “Petar Ilić” u Aranđelovcu, koji je juče umro u Podgorici od posledica infarkta razlog je pisanja ovog posta. Žao mi je da je jedan mladi, talentovani i ambiciozni gitarista tako rano otišao na neka, bar se nadam, zelena polja. Svakodnevica zdravlje
Mladen Zic je preminuo u Herceg Novom, ne u Podgorici, no to uopste vise nije ni vazno. Vodio je zdrav zivot, zdravo se hranio nije pusio i nije pio, pazio je stalno sta jede i setao mnogo. Nema pravila, nema logicnog objasnjenja, dva dana pre nego sto mu je pozlilo isao je na pregled kod kardiologa, radio ultra zvuk srca i krvnih sudova. Lekar je rekao sve u najboljem redu. Isao je na kontrolu ne zato sto je osecao neke tegobe nego cisto da sve prekontrolise, s` vremena na vreme je i to radio, to bi trebali svi tako da rade al ljudi iz lenjosti i zato sto zdravlje mnogo kosta, to ne rade. Lekar mu je rekao da mu je sve u najboljem redu. (Ovo pisem jer sam ja kasnije cula od nekih ljudi kako je pio lekove i bolovao od srca, ziveli smo zajedno al ljudi ocigledno to bolje znaju od mene, nije pio nikakve lekove i bio je skroz zdrav, ali ljudi svasta pricaju). Ne mozemo ni na sta da uticemo niti sta da promenimo a to najvise boli… A jos vise boli sto tako nepravedno da jedan tako dobar covek ode, bukvalno za pet minuta jer to je sve trajalo pet minuta onda kada je tek trebalo da pocne da zivi…. Odavno citam Vas blog jos pre nego sto sam stigla u Arandjelovac, pronasla sam ga jer sam roditeljima pokazivala slike iz Aradjelovca pa tako s` vremena na vreme svratim, jer sam jos ranije videla da ste pisali o mom Mladenu. Pozdrav, Mladenova verenica Maja
Majo, drago mi je da ste se javili i nadam se da ovo neće biti jedini put. Nemojte da obraćate pažnju na ono šta ljudi govore, to rade jer ne znaju tačne detalje, jer traže neko “logično” objašnjenje za tako strašne stvari. Logike nema i to je najstrašnije. To nas samo priroda ili Bog (zavisi ko u šta veruje) podseti ponekad koliko smo slabi i nemoćni. Tužno je što je ovoga puta to pokazala na Mladenu. Pozdrav, B.