Trešnja

Bila sam juče na Gagićevom vencu (što volim da tako zovem taj naš trg, iako su mu zvanično promenili ime) i čitala deo pesme Vojislava Ilića mlađeg “Vojničko pismo” u okviru obeležavanja 90 godina oslobođenja Aranđelovca u I svetskom ratu.

U poslednjih nekoliko godina, puno puta sam učestvovala na različitim priredbama i prilikama, vodila program, čitala odlomke iz knjiga, pevala, ali ne sećem se kada sam poslednji put javno pročitala deo pesme. I ko zna zbog čega, setila sam se početka pesme Branka Ćopića “Margita djevojka”:

“Sećaš li se trešnje? Davno prije rata
ti si mi pod njom ruke milovao.
Drvo je staro slomila granata
al tvoj je šapat u kosi ostao…”

Sad već davne školske 1987/88 godine, kada sam ovu pesmu čitala i prepisivala je sa drugaricama, ta mi se trešnja odlično uklapala u jednu istinitu priču. Samo su mi smetale reči “davno pre rata” i “granata” i nekako sam stalno razmišljala o tome. Sa ove vremenske distance, nažalost, sve se uklapa.