“Novinari” i “urednici”

Danas je u NB “Sveti Sava” održano takmičenje u izražajnom čitanju za mlađe razrede osnovnih škola. Drugi deo takmičenja, za treći i četvrti razred, počeo je u 12 sati.

U 12:15h u Biblioteku je došla ekipa iz lokalne TV Sunce da snimi takmičenje. Ljubazno im kažem da su zakasnili i da takmičenje ne može da se prekida, već da mogu da sačekaju kraj i da snime prilog. U pomoć priskoči i kolega, koji im još ljubaznije objasni da mogu da ostave broj telefona ako ne mogu da čekaju, da ih pozovemo kada budu mogli da uđu u čitaonicu gde se takmičenje održavalo. Nastavili su da razgovaraju sa kolegom tako da, zauzeta nekim postom za sajt Biblioteke, nisam ni obratila pažnju kada su otišli.

Da ne gnjavim dalje, uglavnom, gospođica (ili gospođa, šta god) “novinarka” svome uredniku je javila da sam im ja ZABRANILA da snime takmičenje a gospodin “urednik” je rečnikom koji ne da ne bih ovde navela nego ga ne bih upotrebila ni na takmičenju za najvulgarniju rečenicu, zvao direktorku i urlajući protestvovao zbog te, da kažem zabrane… Možete misliti dalje lanac reakcija.

Stvarno ne znam šta “novinari” lokalnih TV stanica u AR-u daju sebi za pravo i po kom osnovu? Ako su oni “novinari” nismo svi mi organizovali takmičenja, književne večeri, pozorišta, sportske događaje i slično  da bi oni mogli da naprave prilog već je to deo njihovog posla – da prate šta drugi ljudi rade. Da ne pominjem da su debelo zakasnili na početak takmičenja (što bi rekla jedna moja drugarica, ako te nema 15 min od zakazanog termina ti nisi zakasnio već nisi došao …) dakle opet ne rade posao kako treba. Čak i ako imaju manjak kamera zbog čega navodno kasne, to nije naš problem već opet način na koji oni (ne)rade svoj posao.

I da li su stvarno očekivali da mogu da uđu u sred takmičenja (bez obzira da li je to pauza kada niko ne čita) – to je takmičenje dece kojoj je dovoljno velika frka jer su u nepoznatom prostoru, pred nepoznatim ljudima, samo im još fali TV ekipa koja upada … , da mogu da snime čuveni “prilog”  naravno iz sredine sale ne brigajući smetaju li kome a da potom odu onako nepristojno kako inače rade na svim prilikama kod nas u AR,  u pola rečenice gostiju pakujući kamere i odlazeći dalje.

A da ne pominjem reakciju “urednika” … bojim se i da počnem da komentarišem, jer ko zna gde bi me to odvelo.

Od kada radim u biblioteci (a tome ima skoro 10 godina) UVEK sam odlično sarađivala sa svim ekipama lokalnih stanica, tako da me je ovakvo ponašanje baš, baš izvelo iz takta, razljutilo kako odavno niko nije. Prebaciti odgovornost za svoju neorganizovanost i nemogućnost dolaska na vreme na nekoga ko je bio tu igrom slučaja (svako od nas bi uradio baš ono što sam ja uradila – rekla im da sačekaju) je stvarno nečuveno.

U slučaju da im nije bilo objašnjeno i naglašeno da na takmičenje ne mogu da uđu, već da mogu da snimaju pre ili posle, npr. kada komisija dodeli nagrade ili već šta, onda se izvinjavam na grdnjama ali njihov modus operandi zaista je ovakav kakvim sam ga opisala.