Rekonstrukcija glavne i Zanatlijske ulice

Sala Doma omladine je u četvrtak, 7. aprila 2011. godine, bila mesto sastanka ljudi koje struke  i delatnosti koje obavljaju ustanove/preduzeća u kojima rade nikako ne bi dovele na isto mesto 🙂 No, rekonstrukcija glavne ulice (Knjaza Miloša) i Zanatlijske je tema koja verovatno zahteva širu publiku.

Građevinsko preduzeće GMP Gramont NS d.o.o. (nema svoj sajt ili ja nisam uspela da ga nađem) izradilo je idejno rešenje rekonstrukcije (opet ne znam bitan detalj, kako je ovo preduzeće odabrano da radi taj posao, ali pretpostavljam tenderom). Ovo idejno rešenje će biti izloženo u zgradi opštine tako da će građani moći da ga pogledaju i dostave svoje predloge, kritike, pitanja ili bilo kakve druge podatke potrebne da se rešenje pretvori u konačan projekat sa što manje nedostataka (do 15. aprila, “za Vladana Matijaševića, člana opštinskog Veća”).

Glavne karakteristike idejnog rešenja su:

• broj parking mesta će biti nešto smanjen, tako da će desnom stranom ulice (u smeru Zanatlijska – Šarena kapija) parkiranje biti omogućeno samo na određenim delovima ulice, pod uglom od 45°. Na levoj strani ulice, opet samo u određenim delovima, parking mesta će biti kao i do sad, paralelna sa kolovozom.
• Autobuske stanice će biti drugačije raspoređene, tako da će biti jedna manje nego do sada.
• Raskrsnica Zanatlijske, Knjaza MIloša i Kralja Aleksandra treba da bude pretvorena u kružni tok, čime bi se povećala površina raskrsnice za 82.17 m²
• Pešaci će imati više prostora nego do sada, trotoari treba da se rade behaton (ili nekim sličnim) pločama da bi popravke kompletne vodovodne, kanalizacione i telefonske mreže mogle da se obavljaju lakše (a plan je da se sve instalacije spuste ispod zemlje)

Ukupna vrednost projekta, bez električnih instalacija, procenjuje se na 185.000.000 dinara (što će verovatno biti oko 300 mil. sa svim radovima) a radovi treba da počnu oko Prvog maja, raspoređeni u pet faza.

Ono što mi je smetalo u celoj ovoj priči je da su na sastanak bili pozvani članovi raznih radnih grupa, komisija, direktori javnih preduzeća i ustanova, bez ikakvog prethodnog upoznavanja sa materijom. Na samom sastanku je bilo četiri ili pet svezaka sa idejnim rešenjem, tako da nije bilo dovoljno vremena da se pogleda i eventualno uputi neko konstruktivno pitanje, naročito za nas koji nismo inženjeri građevine ili saobraćaja. Mislim ni da tih desetak dana koliko će idejno rešenje biti na razmatranju nije dovoljno vremena.