Peskjera, Lazisa

Krenuli smo iz Verone nazad ka jezeru Lago di Garda, da obiđemo još neki od gradića na njemu. Najbliži su nam bili Peskijera (Peschiera) i Lazisa (Lazise).

U Peskijeri smo prošetali do tvrđave, pa pošto je bilo sve slabije vidljivo, šnjuvali malo po uličicama dok nismo odabrali jedan kafić u kome smo probali neko neobično aperitivno piće, narandžaste boje, mešavinu vina, piva  i valjda soka od pomorandže (nisam zapamtila kako se zove). Ne volim alkohol ni u tom obliku, mada lepo izgleda. Tamo sam kupila makarone u tri boje, oblika srca i neke oblika različitih školjki i puževa. Baš me zanima kakav im je ukus (još nisam stigla da ih spremim). Imale su i simpatične kutije, sa 3 vrste makarona, na kojima je bila karta cele oblasti sa detaljima o gradovima 🙂 Setili se ljudi da naprave jestive suvenire.

Lazisa je na mene ostavila daleko jači utisak. Iako je već bio mrak, krenuli smo ka tvrđavi koja se vidi i sa tranzitne ulice. Bilo nam je čudno što skoro nigde nema ljudi na ulicama a svi parkinzi su bili krcati. Kada smo ušli u “stari grad” sačekalo nas je prijatno iznenađenje. Za razliku od Sirmionea koji je ceo na poluostrvu, pa samim tim i skučen (uslovno rečeno), Lazisa izlazi na obalu jezera ali je ostatak na kopnu, pa su ulice široke, trgovi prostrani i popločani različitim vrstama kamena. Sve izgleda bogato i moćno. Bilo je malo hladno, pa nismo dugo šetali, već smo odabrali jedan od restorana na obali. Restorani pored kojih smo prolazili (a ima ih prilično) bili su posećeni, pa smo tako rešili “tajnu” parkiranih automobila. Jeli smo, kako ko, jezersku ribu, morsku ribu i salate (ja). Naravno, sve sam začinila sa “un nero profiterola” 🙂 koja je bila odlična.

Već kasno uveče stigli smo u Sirmione, uz put napravivši plan za sutrašnji nastavak putovanja.