Pariz, drugi dan i pređeni kilometri

Svaki grad na svetu ima nešto samo svoje, specifično i različito od drugih gradova, sličnih čak i po položaju ili broju stanovnika. Pariz ima toliko toga da treba mnogo više vremena od pet dana da se sve vidi, upije i zapamti. Ali, ne treba biti neskroman.

Najvažnija mi je bila dobra organizacija i priprema, tako da u istom danu obiđemo sve one tačke koje su fizički blizu. Nekoliko dana (tj. noći) pred polazak sam čitala i zapisivala šta bismo sve mogli da stignemo da vidimo. U samom Parizu nam je od velike pomoći bio prijatelj koji tamo živi i radi, koji nam je na planu grada obeležio znamenitosti koje svakako treba videti. Ja sam tu još nešto dodala, oduzela i krenuli smo u pohod. Na telefon sam, još u Srbiji, instalirala aplikaciju Visit Paris by Metro, kojom sam više nego zadovoljna. Ova aplikacija tačno (i u off-line modu) izračunava kako najbrže ili sa najmanje presedanja stići od tačke A do tačke B, nudi i spisak atrakcija (dakle, ne morate da znate koja je metro stanica pored Luvra npr) i ponešto o svakoj od njih. Odlična aplikacija. Odlična!

Pa da počnemo 😉

Ajfelova kula – u trenutku kada smo rezervisali smeštaj i avionske karte, htela sam da kupim i karte za lift za izlazak na vrh. Pošto je prvi slobodan termin bio u vreme kada smo mi već morali biti na aerodromu zbog povratka, odustali smo od pogleda na Pariz sa tornja. Ali zato utisak nije bio slabiji. Štaviše, toranj je fenomenalan tek kada ste u podnožju – svi znamo kako izgleda iz daleka, ali veličina i pojam veličine genijalnosti konstruktora i naučnika koji su pripomogli da se to sve lepo izračuna, napravi i postavi… Bila sam oduševljena.

 Kratka šetnja i eto nas pored kompleksa sagrađenog krajem XVII veka kao bolnica za francuske vojnike a sada Vojni muzej i Napoleonova grobnica, zvaničnog naziva L’Hôtel national des Invalides. Impozantno zdanje, na čelu sa kapelom u kojoj je Napoleonova grobnica. Vojni muzej ima bogatu zbirku uniformi iz I i II sv. rata (nisam videla uniformu srpske vojske – ne kažem da je nema, samo da je nisam videla…), oružja, čak i automobila, topova… Svakako mesto koje treba posetiti. Na mene je, naravno, najveći utisak ostavila kapela, koja se vidi izdaleka i stvarno je prelepa.

Nastavili smo pohod – preko Sene mostom Aleksandra III i dalje do muzeja Orsej. Arhitektura pre umetnosti i moje oduševljenje samim zdanjem – nekadašnja zgrada železničke stanice napravljene za Svetsku izložbu 1900, pretvorena je u velelepni muzej. Ima mnogo toga lepog da se vidi, ali je opet moj najjači utisak bila zgrada.

Posle posete Orseju, nastavili smo šetnju – čuvena avenija Šanz Elize (Champs-Élysées) u prvom delu kao park i sajam a u drugom prodavnice, prodavnice, prodavnice…. I sve tako do Trga Zvezde (Place de l’Étoile tj. Trga Šarla de Gola). Tamo je Trijumfalna kapija, redovi za ulaznice i prilično naporno penjanje do vrha. Ali je zato pogled na Pariz, sam trg i dvanaest radijalnih avenija koje se pružaju od Trga, fenomenalan.

Ako ste mislili da se tu naš dan završio – nije 🙂 Umorni i pomalo gladni, vratili smo se do Ajfelove kule, prošetali malo i kako nisam bila raspoležena da jedem s’ nogu, odbrali brodić za krstarenje Senom. Takav predah mi je baš bio potreban i uživala sam, što u krajoliku što u podacima koje su vodiči navodili: na Seni ima 36 mostova, mi smo prošli ispod 22, videli smo sve značajnije građevine koje su u blizini pa i zgradu po kojoj je napravljena Bela kuća u Vašingtonu, duplikat vatre koju drži Statua Slobode u NY, prošli ispod fenomenalnog mosta Aleksandra trećeg, videli vrhove Notr Dama…

Tek je tada naš obilazak za taj dan bio gotov. Vratili smo se na Monmartr, okrepili se u simpatičnom restoranu u kome radi devojka iz Beograda dok studira pravo u Parizu, malo razgovarali sa njom i čekali kraj dana, uz društvo i vino 😀