Ljubljana – 4 godina kasnije

Prvi polumaraton na koji sam se prijavila i koji sam istrčala bio je 2015. u Ljubljani – zbog odlične organizacije, sjajne publike i fine trase mi je ostao u dobrom sećanju. Nekad mi se čini da je to lepo iskustvo uticalo da nastavim sa učešćem na trkama. I evo, četiri godine i pet polumaratona kasnije ponovo na istom mestu ali ne i u isto vreme.

U Ljubljanu smo otišli dva dana pred trku, u petak 25. oktobra, da ne  žurimo nigde a i da se odmorimo (imala sam izuzetno naporne dve nedelje pred trku pa mi je odmor bio preko potreban). Prvo smo otišli u Trst obišli Castelo di Miramare i šetali pored mora i po gradskim trgovima, uz sladoled i kafu kako je već i red u Italiji 🙂 Oko sedam uveče smo stigli u Ljubljanu. Parkirali smo auto i smestili se u odličan apartman u pešačkoj zoni Ljubljanskog centra i vikend je počeo 🙂 Naša sjajna stanodavka Vesna nam je preložila nekoliko finih restorana i mesta koje možemo da obiđemo da bismo se još lepše proveli.

 U subotu smo prvo otišli da podignemo brojeve a posle toga u lagani obilazak grada sa prijateljima. Kasnije smo se sreli i sa familijom 😉 Gledala sam da ne šetam baš mnogo ali je bilo teško odoleti pošto nas je, uprkos datumu, u Ljubljani čekalo proleće. Trgovi prepuni, kafići pored reke još više, pravi praznik za oči. Topao dan me je malo i brinuo – start trke je sa ranijih 9.00 h pomeren na 10.30, tog dana se menjalo vreme iz letnjeg u zimsko, još +1 sat što uz temperaturu od 15+ nije idealno  za trčanje. Ali, šta je tu je. 

Trka je bila odlično organizovana, kao što smo i očekivali, mnogo trkača (posle Slovenije i Hrvatske najviše iz Srbije), mnogo dobrog raspoloženja i dobar start. Okrepne stanice gde god je i potrebno, sa svim potrepštinama. Kao što sam i očekivala bilo je pretoplo ali mi je ipak prvih deset kilometara bilo super – istrčala sam svojih najboljih 10, a onda mi se (zbog premora, vrućine, ko zna sve čega) jako povećao broj otkucaja srca pa sam sledećih nekoliko kilometara kombinovala šetnju i trčanje. Trku sam završila sa najgorim vremenom ikada, ali sa solidnim brojem otkucaja i opet dobrim raspoloženjem 🙂 Važno je učestvovati. 

Sve u svemu – Ljubljanski maraton je jedan od onih koje uvek preporučujem. Lep grad, odlični domaćini i sjajno iskustvo.