Beč – drugi deo

Prvi deo je ovde 🙂

Nedelja – 13. mart 2011.

Palatu Belvedere je napravio princ Eugen Savojski početkom 18. veka, sa željom da po lepoti i raskoši prevaziđe Schönbrunn. Nije baš uspelo u potpunosti ali je i on prelep. Sastoji se iz Gornje i Donje palate (koje su danas slikarske galerije) i vrtova između njih. Za razliku Schönbrunna u kojem su sačuvani nameštaj, slike, odeća i predmeti koje su koristili njegovi stanovnici ovde je svaka soba izložbeni prostor.

U Gornjem Belvederu (koji je u vreme Eugena Savojskog služio za prijeme i važne prilike) stalnu postavku čine uglavnom slike najpoznatijih austrijskih slikara: Gustava Klimta, Egona Šilea, Oskara Kokoške, Ferdinanda Georga Valdmilera. Pored toga tu su i po jedna Moneova, Pikasova i Rembrantova slika, tek da na tren budemo blizu radova svetski poznatih slikara…. Meni su se najviše dopale slike F.G. Valdmilera jer su realistične i detaljne, precizne skoro kao fotografije. Naročito one koje su rađene tehnikom ulje na drvetu.

U Donjem Belvederu (u kojem je Eugen Savojski živeo, pored zimske palate u Beču) izložene su slike autora iz 20. i 21. veka. Sada je tamo izložba slika Egona Šilea Portreti i autoportreti. Potrebno je mnogo više vremena od par sati da se sve slike pažljivo odgledaju i da se srede utisci, ali vredi svaki minut proveden tamo.

Posle Belvedera, vratili smo se u centar grada. Šetali smo okolo, uživali u lepom vremenu i građevinama dok nismo došli do Kuće leptirova u Burgarten-u. Napravljena kao botanička bašta u kojoj se uzgajaju i žive leptirovi, vrlo je neobičan (i jako topao) prostor. Nije velika i brzo se obiđe ali je lepo videti.

Moje sledeće odredište bilo je austrijska Nacionalna biblioteka (Österreichische Nationalbibliothek) dok se ostatak društva odmarao. Ova biblioteka jedna je od najvažnijih u svetu zbog skoro 200.000 knjiga iz perioda od 1501. do 1850. godine koje čuva. Od toga je oko 15.000 knjiga koje su pripadale Eugenu Savojskom i one su smeštene u prelepoj baroknoj “Izuzetnoj sali” (State Hall). U tom delu su i četiri globusa koji prikazuju zvezdano nebo (sažvežđa) a koje je radio Vinćenco Koroneli (naučnik koji je bio posebno poznat po izradi globusa). Sala je prostrana, visoka, oslikanih tavanica i zidova, pravo remek delo arhitekture i umetnosti.

Prater – zabavni park, nastavak obilaska (iako smo se dvoumili između Pratera i Muzeja nacionalne istorije ali valjda je bilo dosta umetničkih dela i istorijskih podataka za jedan dan…) postoji još od 18. veka a 1897. godine je napravljen Veliki točak (Wiener Riesenrad) u čast proslave zlatnog jubileja Franca Jozefa I. Pored istorijske pozadine, ovo je moderni zabavni park tako da par sati u njemu proleti.

U Prateru nas je zateklo veče, pa smo ostatak dana proveli u šetnji po Karntnerstrasse (glavnoj ulici u Beču), ušli u katedralu St. Stefana (Stephansdom) i proveli neko vreme unutra. Katedrala se renovira, pa su svuda oko nje skele sakrivene platnima koja su odštampana detaljima sa katedrale koje pokrivaju tako da se izdaleka uopšte ne vidi da su to platna, već vidite katedralu kakva je inače.

Ponedeljak – 14. mart

Pakovanje, spremanje za put i odlazak u zoološki vrt (Tiergarten  Schönbrunn), jedan od najstarijih ali i najmodernijih u Evropi (proglašen za najbolji evropski zoo vrt u 2010.). Pošto jedna odrasla osoba mora da bude sa decom, to sam bila ja. Nije da sam baš bila oduševljena, zoo vrt k’o zoo vrt ali bilo je lepo videti džinovske pande, zaštitni znak vrta. Lepo videti ali iz sadašnje perspektive, uvek bih se opredelila za neki muzej (mada su me i tada nadglasali da idemo u vrt).

Sve u svemu, sjajan vikend. Mnogo toga je ostalo što nismo uspeli da vidimo, ali svakako korisno iskustvo. Beč nije toliko daleko pa se nadam da ću ponovo biti u prilici da idem u taj divni grad.