Srbija stala, a ide i unazad… Bebika, 12. March 2006.20. November 2008. Danima se ne dešava skoro ništa interesantno a onda dva događaja koja bih da prokomentarišem/pomenem. Danas se navršilo tri godine od kada je ubijen Zoran Đinđić. Samo što je tada bio sunčani martovski dan, i u Beogradu se osećao pravi početak proleća. Danas i nebo plače za Srbijom kakva smo mogli da budemo pre ovog najbezumnijeg čina u našoj skorijoj istoriji. Posle tri godine nismo ni blizu onog mesta gde smo tada bili. Na žalost, vratili smo se unazad. Nekako me hvata strava od svakog sledećeg pojavljivanja naših „političara“ i od svakog njihovog gesta koji će nas odvesti ko zna gde i zaplesti nas u ko zna kakvu situaciju. Izgleda da su, ubistvom Đinđića, svi ljudi sa malo pameti i želje za boljim sutra odlučili da su važniji sami sebi i svojim porodicama, nego da prođu kao pokojni premijer, koji je trebalo da bude najčuvaniji čovek u zemlji. Čak i snimci njegovih govora i obraćanja imaju više snage, energije u vere u bolju budućnost nego svi naši sadašnji predstavnici zajedno. Ne želim dalje ni da razmišljam gde ćemo biti za još tri godine. Ili za još tri,… Volela bih da mislim da će bar moja deca imati mogućnost da pristojno žive od svog znanja i rada. Ako ne u zemlji u kojoj su rođeni, onda negde gde će ih, prvenstveno, ceniti kao ljude. Ali znam da neko nešto mora da učini ako hoćemo da nam bude bolje. Ili bar svako po malo. A ne da ćutimo (kao kad su nam uveli TV pretplatu isti oni ljudi koji su se protiv toga bučno borili u vreme dok su bili opozicija) i čekamo da se neko drugi prvi seti. Za početak, ponovo se (ako već niste a i ako jeste, od viška glava ne boli) uključite u akciju „Ako Srbija stane“ (idite na www.vesic.org ili na http://www.kapiraj.org ). Dobro je za podsećanje koliku razliku može da napravi jedan čovek. Posle svega ovoga, glupo mi je i da pomenem sinoćni izbor za pesmu Beovizije, … Politika Svakodnevica Politika
Kao što Goran Marković reče juče u “Utisku nedelje”, frapantno je da je taj izbor upravo pravi početak raspada ove naše nesrećne SCG. Sklonite na stranu kičeraj, besmislene pesmice, dekor i sve ostalo – ko je gledao, pristustvovao je prvom koraku u finalnom razdvajanju, u konačnom cepkanju one stare lepe Jugoslavije. Sačekaćemo i taj referendum (crnogorski), ali mislim da je gotovo. A za Đinđića … 🙁 Opet sam juče pogledao “Ako Srbija stane” i opet me steglo u stomaku – imali smo takvu šansu, a onda je stoka bez mozga, tupavog pogleda ali sa snajperom u ruci to uništila 🙁 – malo je jedna smrt za takve 🙁
Zapitajte se samo koliko je godina trebalo Zoranove borbe da bi se narod probudio? Tu su svi odgovori vezani za danasnje probleme. Zoran nam je samo otvarao oci…..gledali smo u realnost a sada zivimo u snovima.