Lovac na zmajeve Bebika, 16. January 2008.9. August 2010. Knjigu “Lovac na zmajeve“ koju je napisao Haled Hoseini sam pročitala po preporuci. Iako su me naslov i naslovna strana više asocirali na epsku fantastiku, roman govori o životu u Avganistanu sedamdesetih godina prošlog veka, raslojenosti društva, razlikama između bogatih i siromašnih i pre svega o prijateljstvu. Ono što je mene najviše potreslo je da daljina stvarno briše sve, jer u mnogim delovima planete besne ratovi, ljudi dolaze do krajnjih granica zla i dobrote, dok se na ulicama gradova udaljenih jedva 500km odvija život totalno nesvestan tih patnji. Interesantna, realna, potresna,… odlična knjiga pa je i ja preporučujem. Strani autori Knjige
Totalno se ne slazem sa prethodnim utiscima. knjiga je do polovine ok ali nista narocito ali od polovine je dosadna, dosta nepotrebnih stvari i tipicno americkofilmovski pateticna i bljutava. Definitivno ne preporucujem.
knjiga je savrsena…znaci,savrsena…procitala sam i njegovu knjigu ”hiljada cudesnih sunaca”,i ta je vrh…svakome bi ih preporucila…
Knjiga je odlicna, najbolja koju sam dosad procitao, jednostavno vuce da se cita, svakome preporucujem da je procita
Sjajna knjiga, vrijedi je pročitati, ne zbog očite teme života i tradicije u Afganistanu, nego zbog ljudskosti, strahu, ponosu i predrasudama…
Patetična knjiga sa mnogim elementima španskih sapunica. Klasično propagandno štivo namenjeno isključivo amreičkim čitaocima: zli rusi, zli Talibani, spasioci Amerikanci. Živele bombe, uranijum, univerzalni “spasilac i oslobodilac”. To bi bar prosečnom srpskom čitaocu trebalo da bude očigledno. Ali sva je prilika nije…
Lepota je u očima gledalaca pa i čitalaca. Po meni, ovo je roman o ljudskim sudbinama i nečemu što može od nas da napravi monstrume ako je nemamo ili da nas istopi ako je imamo suviše – savesti … Ko je oslobodio a ko zarobio nije bitno spram toga koliko ljudi mogu da budu velikodušni ili zli. Pozdrav.
Patetično, američko propagandno štivo sa zapletom poput onih iz španskih sapunica. Ovo je priča o momku koji je musliman, ali onako usput, koji beži iz zemlje koju su okupirali “zli Rusi”, a zatim na vlast došli još gori talibani (ne kaže ko ih je i kako doveo na vlast), i hvala dragom Bogu, tu je Amerika da spasi jadan avganistanski narod i da ga daruje makar i osiromašenim uranijumom. Nije vam poznato? Ja nisam previše pametan, ali ovo je tako providno, neinteligentno i čak podlo. Otuda me “Hiljadu čudesnih američkih zvezdica neće videti”.
@Tozovac ili nismo čitali istu knjigu ili je ti nisi ni pročitao nego imaš predrasude na osnovu nečega što si čuo. Nigde se u knjizi ne hvali Amerika (u tolikoj meri), nego se govori o tome kroz šta je ta zemnja prošla u tridesetak godina. Ja sam imao predrasudu slične vrste, ali bio bih uskraćen za odličnu knjigu da je nisam pročitao. A tebi ako su talibani dobri, niko ne brani da odeš u Avganistan
Slazem se sa misljenjem da je “Hiljadu cudesnih sunaca” u potpunosti prica o ljubavi, pozrtvovanju i nadi. Napisana je tako da stalno drzi paznju dok se cita. Kad sam je procitala bila sam osamucena saznanjem kolikim uzasima su svi bili izlozeni pod vlascu talibana, a ipak su nalazili snage da budu pozitivni
Slažem se sa Tozovcem od reči do reči. Nema tu ljubavi, ili ima prema dolarima, Hoseini podilazi ukusu američke publike.
“… Pogledao sam Sohraba. Jedan ugao usana sa izvio. Baš onako. Osmeh. Iskrivljen. Jedva tu. Ali ipak tu. Iza nas, čopor malih lovaca na zmajeve cičao je i jurio odsečenog zmaja koji je jezdio visoko iznad krošnji. Trepnuo sam i osmeh je nestao. Ali je bio tamo. Video sam ga. “Hoćeš da ti ulovim onog zmaja?” Adamova jabučica mu se dizala i spuštala dok je gutao. Vetar mu je razbarušio kosu. Učinilo mi se da ga vidim kako klima glavom. “Za tebe, ako treba i hiljadu puta”, čuo sam sebe kako govorim. Onda sam se okrenuo i otrčao. Bio je to samo osmeh, ništa više. Nije sve ispravio. Nije ništa ispravio. Samo osmeh. Sitnica. List u šumi koji drhti pošto je preplašena ptica proletela. Ipak, prihvatiću ga. Široko otvorenih ruku. Zato što kada proleće stiže, ono otapa sneg pahulju po pahulju, i možda sam upravo video prvu pahulju kako se otapa. Trčao sam. Odrastao čovek koji juri u jatu bučne dece. Ali nije me bilo briga. Trčao sam s vetrom u lice i osmehom širokim kao dolina Pandžir na usnama. Trčao sam…”
Prvo sam procitala “Llovac na zmajeve” i knjiga je preeedobraaaa.. svaka stranica me ocaravala..xD jedva sam cekala da dodjem do druge knjige khaleda housseinia ali “Hiljadu sjajnih sunaca” nije bilo ono sto sam ocekivala. Nezz, ali meni je lovac na zmajeve puno bolja knjiga(jedna od najboljih) i preporucujem je svima koji nisu citali.. pozdrav
Lovac na zmajeve sigurno jedna od najboljih knjiga koje sam ja procitao, ako ne i najbolja…Procitao sam je 5 puta do sada i svaki put me ocarava kao da je prvi put citam…. Prica o jednoj drzavi a isto prica o prijateljstvu, ljubavi, izdaji…itd. Da ne duzim stvarno odlicna knjiga i preporucujem je svakom… Knjiga Hiljadu cudesnih sunaca me je isto odusevila ali ne kao Lovac na zmajeve…
Ne mari knjiga, u stvari dobra je…. međutim, ne razumem autorovo “blaženstvo neznanja” kad je u pitanju direktna i indirektna odgovornost SAD na svu životnu dramu Avganistanaca. Propuštena je šansa… knjiga je mogla da bude sjajna… Možda nedostatak kuraži kod pisca… možda ambicije da se govori o širem kontekstu….
Sve je moguće, ali je za mene centralni (a samim tim i najvažniji) deo knjige, ljudska drama koja se odigrava. Mesto svojim strahotama doprinosi toj drami ali je dubina patnje, borba savesti i sve ostalo moglo da bude smešteno i na bilo koje drugo mesto – efekat bi bio isti.
Moj mikrosvet obojen je i obogaćen nematerijalnim stvarima. Emocije su “najskuplje” i najlepše međ’ ostalim biljkama. Otuda mi smeta kada neko njima manipuliše, zloupotrebljava ih… Moj pokojni otac umeo je da mi kaže kao detetu “Neznanje nikoga ne opravdava”. Pročitah teškom mukom ovu “potresnu” knjigu od početka do kraja. Treba ništa ne znati o Avganistanu, Paštunima, sovjetskoj invaziji, talibanima, San Francisku, američkoj spoljnjoj i unutrašnjoj politici… i još mnogo drugih stvari pa ne primetiti da je ovo jedna podla podmetačina koja bi komotno mogla da se nazove “Lovac na dolare”. Onaj ko ne primećuje “dobrog ujka Sema” međ’ svim silnim redovima, bolje da knjigu nije ni čitao. I ja se slažem sa malobrojnima ovde: podlo, podmuklo, prevarantsko i propagandno štivo sa “potresnim” zapletom i “neočekivanim” raspletom baš po ukusu ameročkih domaćica i homposeksualaca srednjeg i nižeg obrazovanja. No se na ovaj “mamac” upecao i određen broj plemenitih i lakovernih Srba. Jednom jedinom srpskom ne previše finom rečju: “Bljak”!
Božidare, drago mi je da ste našli vremena da napišete ovoliko dug komentar na mom sajtu, makar Vam se knjiga i nije dopala. Još jednom da kažem, svako ima svoje viđenje romana i ima pravo na svoje mišljenje. Meni je u prvom planu ljudska drama (“Moguće je ponovi biti dobar…”) koja je mogla da se odigra na bilo kom mestu na svetu a to stalno traženje upliva američke politike u svemu u svačemu me uglavnom zamara.
Knjiga je veoma dobra. Velike pohvale. Vredi je procitati. Definitivno ne ostavlja ravnodusnim. Prvo sam ostavio komentar na drugu Haledovu knjigu pa tek vidjeh komentare za ovu prvu. Koliko vidim ljudi kojima se ne svidja imaju volje da ostave komentar.( Ukolko primetite “americku propagandu” u Haledovim knjigama i to vam jako zasmeta, toliko da vise ne vidite sve ostalo sto krasi ove price, zadrzite komentar za sebe i porazmislite o pojmu “pomirenja” sa samim sobom. Angazovana beletristika isto ima svoje citaoce, ali je ovde ona bila neophodna ! ) Hvala Haledu jos jednom !
Knjiga je stvarno extra, ako se posmatra ona dublja strana. Lakovjerni ce pasti na povrsnu pricu o zlim Rusima i talibanima i super finim Amerikancima (ne opravdavam ni jedne ni druge). Ali mislim da je od te povrsne teme vaznija ona da (skoro) u svima nama postoji dobro i da “moguce je ponovo biti dobar…” Knjiga nas uci da neke (mozda i sitne) greske mogu da promjene cijeli tok naseg zivota (prije ili kasnije) i da trebamo svaki dan da pazimo na svoje postupke. Ali takodje nam daje i jos jednu poruku da “covjek koji nema savjesti, nema dobrote, taj ne pati…” A ova sumnja o podmukloj podmetacini je na svom mjestu, ali nepotrebna jer niko nije toliko lakovjeran da ce dopustiti da ga jedna knjiga “natjera” da promijeni svoje misljenje i zaboravi proslost nego ga moze samo poboljsati kao individuu.
Ovo je jedna od najboljih knjiga koje sam ikada procitala. Sest sati je nisam ispustala iz ruku od toga sam polovinu preplakala Jako potresan iskren i dubok roman. I da moze se ponovo postati dobar…
Antoni de Melo je u svojoj knjizi Budjenje porucio: ‘Posmatrajte!’ Nemoguce je ‘posmatrati’ ako u sebi imamo predrasude. Nemoguce je ‘posmatrati’ ako zbog predrasuda nesto ne prihvatamo. Nemoguce je ‘posmatrati’ cak i ako nesto bezuslovno prihvatamo. Treba samo posmatrati. Ovde primecujem da ljudi koji imaju predubedjenje i odbojan stav o Americi, samo americku podvalu vide u ovoj knjizi (i nista sem toga). O cemu god da je pisac pisao u ovoj knjizi, za nih bi to svejedno bio americki marketinski trik i nista vise. Vrlo ogranicen i konzervantivan stav, u skladu sa srpskim nacionalistickim porivima. Zaista moras biti vrlo zatucan i zatvorenog uma,pa da jake emocije u ovoj knjizi objasnjavas namerama ‘kvarnog Jenkija’ da ispira nase mozgove i slicnim teorijama zavere. S druge strane, zanesenjaci i romantici u ‘Lovcu na zmajeve’ vide iskljucivo jaku emociju, snagu prijateljstva, magiju ljubavi… bas ono cime pisci najcesce kupuju svoju publiku. Ipak, ni vi nemojte olako prodavati svoju naklonost. Ponavljam i jednima i drugima… POSMATRAJTE!!! Bez prihvatanja i odbacivanja, samo posmatrajte… ako ne umete, procitajte Budjenje od Antoni de Mela… i naucicete.
Jel moze neko da mi kaze kako tacno ide onaj citat:”Pustinjski cvet nastavlja da cveta, a prolecni cveta pa vene?”Veoma je lep i voleo bih da ga zapamtim.
Pročitah ovu “knjigu”. Bez preporuke, predrasuda, pobuda. Pogledah neke utiske na stranim sajtovima. Onda hteoh i na našim, ali ima ih malo. Prvo naiđoh na ovaj sajt. Lakše mi je, mislim da nikada nisam bio ni baksuz, ni namćor, lakoveran ietkako. Onako čuburski, “bez celofana”: ovo ja takva bljuzga, takva plitka podmetačina za dubok džep, ovde meocije postoje samo u evrima, a topla ljudska priča taman za tolpu braću u San Francisku. Očekujem slične potresne priče o oslobađanju Libije, Sirije, uskoro Irana. Fuj!
Nemam nikakve predrasude ni o Rusima, ni Amerkiancima, a ni Avganistancima. Bio sam i u Americi i u Rusiji, nisam u Avganistanu. Sticajem okolnosti znam podosta o ovoj zemlji, narodima koji u njoj žive Paštunima (suniti), Hazarima (šiti), Uzbecima i drugim narodima koji u njoj žive. Pročitao sam ovu knjigu jednom, nisam od onih koji pet puta čitaju knjige ni kad mi se sviđaju. Bez namere da jednim podilazim, sa drugima se sukobljavam, već samo da iznesem svoje mišljenje i utisak, knjiga je za mene površna, plitka, neiskrena i visoko komercijalna.
Drago mi je da ste izdvojili vreme za komentare. Nisam ni očekivala da se svi slažemo, ukusi su različiti. Dobrodošli na moj blog 🙂
Onaj ko misli da je ova knjiga napisana da bi hvalila Ameriku a ponižavala Ruse pogršno je shvatio temu.Da ste obraćali pažnju na prijateljstvo između Amira i Hasana knjiga bi vam se svidela.Čudno je to šta je sve čovek spreman da uradi da bi se iskupio za svoje greške.Ni u jednom delu ne hvale Ameriku ali da ste vi bili građani Avganistana i da ste u Americi našli spas da li bi ste je cenili?Što se tiče vređanja talibana ne znam da li bi ste vi voleli nekoga ko ubija vaš narod,vašu decu,roditelje,porodicu,prijatelje ali ja ne bih.U knjizi se tek kasnije pominje Amerika(zato što knjiga ne govori o njoj).Priča je u stvari o ljubavi i Avganistanskom narodu ali deo vas je bio previše opterećen dolarima da bi primetio.