Pesničko veče Nebojše Andrića Bebika, 14. April 2010.15. April 2010. Večeras u 19 sati, pred čitaonicom punom publike koja ne spada u uobičajene posetioce književnih večeri, svoju poeziju predstavio je Nebojša Andrić, uz pomoć dramskog umetnika Aleksandra Lazića. Nebojša Andrić je pomalo nespojiv sa poezijom jer je inače otresit, svestan realnosti i za razliku od ostalih pesnika koje sam upoznala i koji su svi delimično u nekom svom svetu, makar jednim delom sebe stalno, to se kod njega ne vidi. Poezija je, kako sam kaže, njegov način da se bori protiv zla u sebi i oko sebe, što bi trebao da bude zadatak svih čestitih ljudi. Do sada je objavio tri zbirke poezije: Stara zavetovanja (1991.), Obrisi svega što sam (2002.) i Vaseljenski brod (2006.). Nova zbirka je izgleda u pripremi jer je na kraju večeri Aleksandar pročitao do sada neobjavljene pesme. Meni se najviše sviđaju pesme iz poslednje zbirke, iako su i pesme iz prve dve odlične, pa je pesmu iz prve zbirke Pero Zubac uvrstio u svoju antologiju najlepših ljubavnih pesama “Pelud sveta”. Ilustracije radi, jedna od pesama: LAGANA Krezubi dani škrguću nervozno rastrzani padaju pred mene brzo prebrzo tek da ih dotaknem stignem a onda mi ponekad lice zapahne povetarac mira što šalješ. Svaki mi damar Usporiš, nasmešiš Lagano utonem Kao u toplu vodu Snagu ne gubim I o čuda Mogao bih nekolike Trenutke i da ćutim Zadovoljan, zahvalan … književno veče književno večepesnik