“Đubre” Marka Vidojkovića

Marko Vidojković je naš savremenik i neko ko je na kjiževnoj sceni Srbije još od dvehiljadite godine. U vreme kada je postajao popularan, zbog romana “Đavo je moj drug” i “Kandže” nisam bila preterano oduševljena njegovim pisanijem. U stvari, bio je brutalno iskren u opisima mračnog sveta zavisnika u Srbiji (Kandže) a i pročitala sam pomenute romane jedan za drugim pa su mi čitavi pasusi zvučali isto, što mi se nije dopalo i dalje nisam čitala ništa šta je objavio. Godine su prošle i Vidojković je počeo da objavljuje kolumne,  ubitačno i bez dlake na jeziku, a kasnije i da vodi emisiju “Dobar, loš, zao” sa Nenadom Kulačinom, takođe odličnim kolumnistom, čvrstih stavova i oštrog jezika, zbog čega se njegova pozicija na mojim listama omiljenih pisaca i ličnosti znatno popravila 😀 

Roman “Đubre” Marko Vidojković je objavio 2020. godine ali mi se činilo da se iza naslova krije nešto što ne želim baš da znam, pa nisam toliko žurila da ga pročitam. Čak sam ga i kupila pa se evo već godinu dana gledamo u prolazu 🙂 Tek, praznični dani, malo više vremena na raspolaganju i “Đubre” dođe na red za čitanje. Roman nije obiman – malo više od 200 strana, veliki prored, čak i veći font (idealno za lako čitanje) i u njemu sve ono što je karakteristika našeg života poslednjih decenija. Izakulisne igre, ucene, reketi, droga, alkohol, kriminal, ulizištvo i podaništvo koje će nas na kraju i uništiti (a možda i treba)… Sve što živi oko nas i preti da nas proguta. Vidojković brutalno iskreno ali precizno i koncizno definiše naš dvadeset prvi vek. 

Pročitajte, vredi. 

Možda je i ovaj roman jedan od razloga što su ulizice i udvorice toliko napadale Vidojkovića, da mu je i život bio ugrožen, pa je otišao iz Srbije, po inicijativi Međunarodnog PEN centra.