Slučaj Vinča – Goran Milašinović

Naslovna strana romana “Vinča” Gorana Milašinovića koji je objavljen 2017. godine me je nekako asocirala na probleme na deponiji koja često gori i čini disanje u Vinči, Beogradu i okolini nemogućim. Zato nisam žurila da je pročitam, rezignirana zbog toliko nebrige oko stvari koje su, po meni barem, odavno trebale da budu sistemski rešene. Još i da čitam i da se nerviram, umesto da uživam. 

Nekoliko godina kasnije, podnaslov mi je privukao pažnju i ukapiram da je u romanu opisan sasvim drugi događaj. U međuvremenu je snimljen i na više festivala prikazan i nagrađen film Dragana Bjelogrlića “Čuvari formule“ koji se bavi istim događajem, istom temom i koji je inspirisan pomenutim romanom (što sam saznala TEK kada sam pročitala knjigu 😀 ) 

Elem, 1958. godine grupa naučnika je u institutu Vinča (greškom, naravno) ozračena neverovatnom količinom zračenja i traži se najbolji način da im se spasu životi. U dogovoru sa profesorom Žoržom Mateom sa instituta Kiri, bivaju prebačeni u Pariz u pokušaju da se nađe rešenje. 

Knjiga je više novinarski napisana, “taksativno” su i nekako šturo nabrojane tegobe, iskustva i osećanja učesnika, ali je načina pisanja pojačao realnost događaja, dovoljno da se zapitamo da li bi iko od nas danas uradio nešto kao francuski doborvoljci tada? Pritom, za potpuno nepoznate ljude, strance?