Monstruozne srpske elektrane se suočavaju sa tužbama

 Prevod teksta “Monster Serbian Coal Plants Face Legal Action After Ending Hundreds of Lives Early” sa sajta META EEB. 

Srpske fabrike uglja decenijama izbacuju ogromne količine toksičnih gasova širom čitavog regiona, uzrokujući stotine preranih smrti na zapadnom Balkanu i u EU. Danas su konačno na sudu, zahvaljujući kampanjama nevladinih organizacija. Izveštava Roberta Arbinolo.

Postrojenja koja vodi državna energetska kompanija Elektroprivreda Srbije (EPS) ispuštaju otrovne emisije šest puta iznad limita utvrđenih domaćim i međunarodnim zakonom. Danas je srpska NVO Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podnela tužbu ih zaustavi.

🚨BREAKING👨‍⚖️

Serbian public electricity company faces court for breaching toxic emission limits and endangering people’s health in 🇷🇸 and the 🇪🇺.

It’s time for Serbia to respect international laws and protect people and nature from toxic pollution.👇https://t.co/3aeVN9zEiv pic.twitter.com/zcJMY9vFml

— EEB (@Green_Europe) January 26, 2021

Međunarodna pretnja

Srpske termoelektrane su među najvećim evropskim emiterima sumpor-dioksida (SO2) i samim tim nose veliku odgovornost kako za javno zdravstvo tako i za ekonomiju celog kontinenta.

SO2 je štetan gas koji se oslobađa pri sagorevanju uglja, što doprinosi stvaranju kiselih kiša i čvrstih čestica (PM) i predstavlja značajnu pretnju po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Pri udisanju SO2 može izazvati jaku iritaciju nosa i grla, kašalj i otežano disanje. Izlaganje visokim koncentracijama takođe može prouzrokovati akumulaciju tečnosti u plućima opasnu po život, kao i dugotrajno stanje poput astme.

Emisije SO2 iz postrojenja EPS prelaze velike daljine i utiču na ljude i prirodu u Srbiji i šire. Podaci organizacije Evropa Bez Uglja (Europe Beyond Coal) pokazuju da se više od polovine preranih smrti izazvane emisijama iz termoelektrana na ugalj zapadnog Balkana 2016. godine dogodilo u EU. Iako su susedne zemlje najizloženije – 380 od ovih prevremenih smrtnih slučajeva dogodila su se u Rumuniji i 370 u Italiji – uticaji su se osetili čak u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji.

Hronično zagađenje ugljem na zapadnom Balkanu takođe je naštetilo evropskoj produktivnosti sa procenjenih ukupno 3.047 bolničkih prijema i preko 1,16 miliona izgubljenih radnih dana u EU i zemljama zapadnog Balkana u 2016. godini. Samo u EU ukupno je bilo 1.418 prijema u bolnice i preko 600.000 izgubljenih radnih dana.

South eastern Europe struggles with ‘chronic coal’ problem

 

Kršenje domaćeg i međunarodnog prava

Kao stranka Energetske zajednice, međunarodne organizacije koja okuplja Evropsku uniju i njene susede radi stvaranja integrisanog panevropskog energetskog tržišta, Srbija je zakonski obavezna da smanji zagađujuće emisije iz svojih termoelektrana ispod zakonskih nivoa utvrđenih Nacionalnim planom smanjenja emisija (NERP). Cilj plana je da emisije iz starih velikih postrojenja za sagorevanje u zemlji usklade sa ograničenjima utvrđenim Direktivom EU o industrijskim emisijama do kraja 2027. godine. Međutim, godinama nakon što su NERP ograničenja emisije stupila na snagu, Srbija nije preduzela korake da smanji emisije svoje energetske armade u skladu sa planom. U 2018. i 2019. godini deset EPS-ovih termoelektrana emitovalo je 336.000, odnosno 309.500 tona SO2 – šest puta iznad godišnje granice NERP-a od 54.000 tona.

 

 

 

 

EPS-ove elektrane Kostolac i Nikola Tesla su emitovale više sumpor dioksida (SO2) nego elektrane u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj i Poljskoj zajedno. 

 

 

 

 

Jovan Rajić, vodeći advokat organizacije RERI je rekao za META:

“Obaveza Srbije da primeni NERP, a EPS da se pridržava godišnjih najviših vrednosti emisije, bila je jasna i nesporna od januara 2018. To bi doprinelo smanjenju štetnog uticaja na zdravlje građana Srbije i EU. Ova tužba ima za cilj da obezbedi pravilnu primenu NERP-a i ojača mehanizme odgovornosti za smanjenje zagađenja iz termoelektrana.”

 

Bacanje senke na pristupne pregovore?

Poteškoće Srbije u ispunjavanju gornjih granica NERP-a takođe se tiču pregovora zemlje o pristupu EU, jer su ograničenja utvrđena zakonom EU znatno stroža. Pored toga, velika zavisnost zemlje od uglja – preko 70% električne energije u Srbiji potiče od lignita lošeg kvaliteta – ometa napore da se uskladi sa klimatskim ciljevima EU do 2030. godine. Sredinom januara je 26 članova Evropskog parlamenta upozorilo na prekograničnu štetu na životnoj sredini koju su prouzrokovali projekti teške industrije u Srbiji, uključujući EPS Kostolac. Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su Evropsku komisiju da podseti vladu Srbije da poštuje svoje nacionalno zakonodavstvo, kao i pravila EU koja se odnose na proces pristupanja.

Rikardo Nigro (Riccardo Nigro) koordinator kampanje za sagorevanje uglja i rudnike (Coal Combustion and Mines) Evropskom zavodu za zaštitu životne sredine, rekao je: 

„Zagađenje vazduha ne poznaje granice, a toksična isparenja koja izlaze iz srpskih elektrana evropsko su pitanje. Kao ovogodišnji predsednik Energetske zajednice i kandidat za pridruživanje EU, Srbija mora da obezbedi poštovanje Ugovora i da EPS pozove na odgovornost. “