Francuska, skijanje, drugi put :)

Tokom dugogodišnjih veza, brakova, prijateljstva polako preuzimamo osobine jedni od drugih pa sam i ja, kao moj suprug oduvek, već odavno u modu da bih dva julsko/avgustovska letovanja menjala za jedno zimovanje 😀 Naročito kada iza sebe imamo odlično iskustvo. Dakle, septembar 2022, ista agencija, mnogo veće društvo i nova tačka na skijaškoj mapi – Naređenja 😛 ili Le Or.  (unapred se izvinjavam ukoliko je loša transkripcija ali ne govorim francuski).

Da bismo stigli do ovog skijališta, prošli smo kroz prošlogodišnje gde je, na prvi pogled bilo znatno više snega. Odmah sam bila blago razočarana ali, eto, idemo dalje, kako da znamo ako ne vidimo. Drugo, Brianson je, kao što sam već pisala, preslatko mestašce sa mnogo sadržaja za one koji ne skijaju ili za one neumorne, koji bi i posle skijanja šetali, obilazili, išli na piće, večere, žurke. Le Or je nalik Konacima na Kopaoniku – skup zgrada sa apartmanima, uz dve prodavnice i nekoliko restorana. Ni da šetaš, ni da razgledaš, ništa – samo skijanje, nabavka namirnica i apartman. Čistoću i kvalitet apartmana ne bih da komenatarišem – ni prošle godine nismo bili u Ricu ali je bilo znatno, znatno bolje.

Ton dosadašnjeg teksta jasno ukazuje da nisam prezadovoljna ali to iz mene govori sveukupni utisak koga još uvek ne mogu da se otresem. Dok smo bili tamo, stvarno sam se trudila da iz svakog dana izvučem najbolje. Ipak, ništa posebno – vreme nas nije poslužilo, jednog dana nismo uopšte skijali, jer je bilo i magle i snega i kiše i kasno su počele da rade staze. Dva dana smo skijali fino ali sve nekako na mišiće, pretposlednjeg dana smo uspeli da iskoristimo jedva dva sata pre nego što smo se pretvorili u ledenice, sa naslagama snega i leda i onda i odustali. Većinom glasova odlučeno je da se ide dan ranije kući – taj nesklad i negativnu energiju u grupi dok se odlučivalo o daljem rasporedu neću ni da pominjem. Meni je odgovarala i ova druga opcija – proveli smo dan u Italiji, sa ćerkom, pa je to popravilo utisak, ali bi bilo još bolje da smo od šest skijali bar četiri (a ne tri) dana. Moram da dodam, priroda i okruženje je prelepo, kao verovatno svuda u Alpima, pa sam, ta tri dana koja smo proveli na stazama, uživala.

Da rezimiram – ako idete u Francusku i birate između ova dva skijališta, idite u Brianson / Ser Ševalije (Le Or je imao znatno manje snega ove godine nego Ser Ševalije, bar u periodu kada smo mi bili tamo). Malo je bliže (ne mnogo ali posle celog dana u kolima ili autobusu znači kada se put završi dva sata ranije), bolje su staze i noviji liftovi a samo mesto ima mnogo više sadržaja ukoliko se desi da je vreme loše i da ne možete na stazu. Znam ja da je na ovako loš utisak najviše uticalo vreme, ali i opremljenost skijališta – ne očekujem da odem na 2.500 m i da mi bude prijatno toplo. Kao što ne očekujem da na skijanju uvek imam šest sunčanih dana – spremna sam i za maglu, sneg, sve… Ali kada su noviji liftovi, idu brže, ili imaju haube, treba duže da provedeš na stazi dok se ne iskvasiš skroz. Ovako, starost i sporost liftova dovodi do toga da predugo sediš nezaštićen na korpi, lepo se zalediš do vrha i onda hladnoća mnogo ranije u toku dana uzima maha, jer kakva god da vam je oprema, posle desetog sedenja na korpi punoj snega (ni haube ni radnika koji bi da očiste sneg sa nje) mokro je sve na tebi. Eto.

Biće bolje neki drugi put 🙂