Sneško – Ju Nesbe

Davnih godina, ko će ih izbrojati, pročitam drugi iz niza romana o Hariju Huleu. I nešto mi se ne dopadne. Ne Hari Hule, roman. Nekako me je umorio, čak se ne sećam ni da sam bila iznenađena rezultatom istrage. Sve u svemu, nije mi se dopalo. Posle sam pročitala još tri romana (dva nisu a jedan jeste iz serijala o Hariju Huleu) i svi su mi bili onako. U stvari, najviše mi se dopao Magbet, koji je nastao tokom projekta u kome su savremeni pisci pisali svoje verzije klasika. 

Prošle su godine, u našu biblioteku je stigao još izvestan broj romana o Hariju Huleu i ni jedan me nije privukao da ga čitam, sve dok nam ove godine sa velikim kašnjenjem nije stigao “Sneško” koji sam pročitala za nepuna tri dana. I odjednom shvatim Nesbeovu magiju, koja se, kako sam negde pročitala ogleda u sposobnosti da dobrano uplaši svoje čitaoce. “Sneško” je odličan krimi roman, sa sjajnim opisima prirode i gradova a ljudi posebno. Radnja se brzo odvija a ubica je duboko sakriven u slojevima priče sve do samog kraja. Hari Hule je posebna priča – toliko kompleksna ličnost, toliko problematičan koliko i sposoban. Daleko od uglađenih i nalickanih detektiva kakve smo navikli da gledamo u serijama. On je, sam po sebi, dovoljan razlog za čitanje bilo kog od ovih romana.

“Sneško” kao obeležje zime, dečijeg smeha i zabave se ovde pretvara u zloslutnu figuru koja sluti smrt. Čitav Oslo je u panici a naročito žene koje su slične već postojećim žrtvama. Zima donosi paniku.

Pročitajte knjigu – možda promenite stav o Nesbeovom stvaralaštvu – moguće je 😉