Tri Ptujska dana

Ptuj je jedan od 5 bratskih gradova mog rodnog grada. Ove godine je Ptuj partnersko mesto Mariboru, koji je Evropska prestonica kulture 2012. Zahvaljujući sjajnoj ideji direktora Ptujske biblioteke (zvaničan naziv Knjižnica Ivana Potrča) u okviru aktivnosti kojima se obeležava ova važna godina kulture u 6 slovenačkih gradova, realizovan je projekat “Biblioteke bratskih gradova i njihova međukulturna saradnja”. I eto mene u Ptuju. Poslovni deo možete da vidite ovde a evo i ličnih utisaka:

Davne 1988. sam prvi put išla u SLOveniju. Vozom.  I bila mi je jako upečatljiva razlika između izgleda puteva, dvorišta, livada i uopšteno krajolika između Srbije, Hrvatske i Slovenije (nesređeno-nesređeno-sređeno). To je i sada bio moj prvi utisak. Sve je pod konac. Ne kažem da ne bih imala zamerki da tamo duže živim, ali prvi utisak je takav.

Putovali smo nekih 7 sati, udobno, bez većih trzavica osim što je Tetka (GPS) uporno pokušavala da nas odvede do apartmana Šilak preko pešačkog mosta 🙂 Apartmani su baš ok, udobni, čisti i klopa je baš fina.

 Ptuj nije veliki ali je jako lep gradić. Drava je neočekivano široka i mirna a ceo gradić je kao nagnut ka njenoj obali. Najupečetljivija građevina koja se vidi iz daleka je Ptujski Grad (zamak) i sama biblioteka koja je smeštena u Mali Grad iliti mali zamak. Najvažnije građevine i turističke zanimiljivosti mogu se obići peške, kroz kamene uličice. Pored svega onoga što smo obilazili posla radi, posetili smo i Ptujsku klet, i bili na degustaciji vina 🙂 I jedna zanimiljivost iz prospekta vinarije: Slovenija ima najstarije vino u svetu, Ptujski vinski podrum, najstarije vino u Sloveniji. Od 5 vrsta vina koje smo probali (naravno kreće se od najsuvljih, ka mekšim i slađim) najviše mi se dopalo vino Pullus G Cuvee Sweet, dezertno i jako slatko 🙂 Verovatno nije zgodno kad se popije puno, ali umesto kolača posle dobrog ručka, super 😉

U subotu smo obilazili centar grada, susreli se sa županom, prisustvovali skupu bibliobusa i posle ručka krenuli u obilazak okoline – muzej Jozefa Puha i vinarije Herberštajn. Opet degustacija, prekidana zalogajima sira, oraha i neke domaće pogače koja podseća na naše pogačice sa čvarcima (samo je još masnija). Više su mi se dopala vina iz Ptujske kleti, manje su opora. Još malo pa sams turčnjak 😉 I tako prođe još jedan dan u druženju, prikupljanju gomile novih informacija i kontakata.

Nedelja – radni doručak (kao i svi ostali obroci tokom boravka u sjajnom restoranu Amadeus, uh što im je ukusna štrudla sa jabukammmmma…) posle koga smo krenuli nazad, sa punim koferima suvenira i mislima lepih trenutaka. Eto, kad se spoji lepo i korisno.