Marli i ja

Nagovore me ćerke da gledamo  film “Marli i ja”. Nisam baš bila oduševljena jer znam da moja koleginica obožava istoimenu knjigu što mi je dovoljan znak da mi se neće uopšte dopasti, ali šta da se radi.

Moram da priznam da nisam odgledala do kraja jer sam bila blago smorena, da iskoristim tako popularan izraz iz žargona. Film je, meni bar, od onih koji idu nekim sporim, gnjaveškim ritmom što me uspori i uspava. Ne znam kolika ljubav prema kućnom ljubimcu može da bude, ali kada bih ja imala onakvog ljubimca ili bi on otišao iz kuće ili ja. Mislim, ipak on. U stvari, ne bi bio takav.